„Nijedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina;
svaki je čovek deo kontinenta, deo zemlje,
ako grudvu zemlje odnese more, Evrope je manje,
kao da je odnelo neki rt, posed tvojih prijatelja, ili tvoj;
smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni,ono zvoni za tobom“.
Mnogi veliki pisci među kojima je i Ernest Hemingvej svojim delima priključili su ovih par rečenica potpune genijalnosti autora po imenu Džon Don.
Foto: Profimedia
I ako su reči ovog predivnog dela nastale pre nekoliko stotina godina, snažna poruka koja je njima poslata se i danas oseća poput Sunca na promrzloj koži. Vekovima posle, možda i na najvećem iskušenju, suština pronalazi put do našeg srca, duše. Jače nego ikad svaka reč pogađa, boli, jer vreme otuđenosti kao da je pokucalo na naša vrata koja su iz nekog razloga širom otvorena.
Vreme u kojem živimo jeste važan faktor, ali ne i presudni i ne sme biti opravdanje, nego motiv da pronađemo način. A da bi smo ga pronašli potrebna je volja, ne ona koja pomera planine i ruši zidove, već mali trud svakog od nas koji kada se na kraju sabere čini veliku stvar. Ako budemo dovoljno kreativni i maštoviti pa ubacimo i uživanje, onda taj isti trud postaje zadovoljstvo, a ne teret.
Jedan od načina, za mene i omiljeni pored sportske aktivnosti jeste hrana. Druženje, odnosno socijalni kontakt je važan koliko i sam život jer omogućava razmenu iskustava, lične stavove, smeh, emocije i mnogo toga drugog. A ima li boljeg povoda za druženje od zadovoljstva svakog vašeg čula. Ne mora biti neki poseban razlog da bi ste prijatelje pozvali na komad fino začinjenog i ispečenog mesa ili salatu sa ajzbergom i dimljenim lososom. Snažna povezanost koja nastaje u takvim uslovima automatski pomaže prilikom teških situacija ili odluka koje pojedinac teško donosi sam zbog svog subjektivnog pogleda. Čak ne morate biti umetnici i spremati svakakva čudesa, da bi ste izmamili uzdahe i širom raširene zenice svojih prijatelja, potrebno je jako malo. Oni će svakako znati da ćene vas trud, jer samo nihovo prisustvo znači da ste ih već osvojili. Onda će vas život biti potpuniji. Ujutru ćete lepše ustati, preko dana biti nasmejani, uveče zadovoljni. I najvažnije od svega, znaćete gde pripadate.
Evo jednog zanimljivog predloga za dezert, koji je jako brzo postao popularan širom sveta. Postoje na stotine verzija ovog ukusnog kolača i da budem iskren većinu sam i probao.Vama danas dajem recept za meni najbolju.
Tiramisu
Potrebne namirnice za tri porcije koje se serviraju u čaše:
Maskarpone sir 250 grama
Jaja 3 komada
Secer 50 grama
Malo soka od limuna
Piškote 6 komada
Nes kafa 10 grama
Mleko 100 mililitara
Za genaž
Crna čokolada 200 grama
Neutralna pavlaka 200 grama
Lešnik ( pečen) 50 grama
Način pripreme
Umutiti belanca sa polovinom šećera ( 25 grama). Žumanca kuvati na pari sa drugom polovinom šećera. Kada krene da se zgušnjava skinuti sa vatre. Dodati maskarpone i sjediniti. Zatim dodati belanca i špatulom lagano izmešati obe mase, dodati malo limunovog soka. Nes razmutiti sa mlekom i umakati piškote. Genaž se priprema tako što se neutralna pavlaka i čokolada stave u posudu i na laganoj vatri istope,a na kraju se dodaju lešnici. Sipati genaž na dno čaše, zatim natopljene piškote i onda masu sa maskarponeom. Isti postupak ponoviti jos jednom.
Pročitaj još:
Slatke muke biranja hrane: Probajte ukusnu dinju sa pršutom!
Gde dobro jesti: Da li je hrana ukusnija i kvalitetnija u restoranu ili kod kuće?
Uspešno ste se prijavili
Izvor:Igor Đermanović
