Ova bolest je prva po smrtnosti u Srbiji: Slušaj svoje srce, spreči infarkt na vreme!

Tribini su prisustovali brojni pacijenti koji su preživeli srčani udar, predstavnici zdravstvenih institucija, veliki broj kardiologa i kardiohirurga, kao i poznate ličnosti koje su podržale ovu inicijativu profesor muzike i pevačica Bilja Krstić, novinar i rok kritičar Predrag Peca Popović i stonoteniser Aleksandar Karakašević.

Tribinom u Beogradu zvanično je predstavljena prva organizacija pacijenata u Srbiji koja će se baviti unapređenjem statusa pacijenata obolelih od kardiovaskularnih bolesti, uz akcenat na život posle srčanog udara.

Foto: Dragan Mujan

– U Srbiji od posledica kardiovaskularnih bolesti godišnje umre više od 55 hiljada ljudi. Simbolično gledano, svake godine ostajemo bez populacije jednog Zaječara, Prokuplja ili Bora, od svih bolesti upravo one direktno vezane za srce i dalje su apsolutni lideri po smrtnosti. Statistika je surova i poražavajuća, stopa smrtnosti u našoj zemlji od oko 50 % može i mora da bude bolja, svake godine u Srbiji više od 15 hiljada ljudi doživi srčani udar. Osnivanjem udruženja želimo da se, zajedno sa našim lekarima i predstavnicima zdravstvenih vlasti, snažnije borimo za zdravo srce, ali i za bolje lečenje pacijenata, posebno onih kojih su preživeli srčani udar. Takođe, cilj nam je i da podignemo svest o problemima pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima, da istaknemo važnost zdravih stilova života i redovnijih odlazaka na preglede kod kardiologa, kao i neophodnost veće dostupnosti savremene terapije – istakao je Ivan Tojagić, predsednik udruženja „Moja druga šansa“.

Na tribini „Slušaj svoje srce“ učestvovali su brojni lekari iz cele Srbije. Govoreći o zbrinjavanju pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom prof. dr Goran Davidović, predsednik udruženja koronarnih jedinica Srbije, ističe da je Srbija u poslednjih nekoliko godina značajno povećala kapacitete za zbrinjavanje pacijenata sa infarktom miokarda.

Foto: Dragan Mujan

– U Srbiji je u poslednjih 15 godina stopa smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova donekle opala, kod žena za 14 odsto, a kod muškaraca za 16 odsto. Ovo je primarno rezultat uvođenja i povećanja dostupnosti perkutane koronarne intervencije, kao najefikasnije metode za lečenje infarkta miokarda, kao i bolje organizacije hitnog zbrinjavanja pacijenata sa ovom bolešću. Međutim, zabrinjava podatak da već u prvoj godini nakon infarkta miokarda kod oko 20 odsto pacijenata dolazi do ponovnog infarkta miokarda ili drugih komplikacija kao što su moždani udar, zapušenje stenta ili kardiovaskularna smrt. To praktično znači da su pacijenti nakon preživljenog infarkta u konstantno visokom, dugoročnom riziku od ponavljanja infarkta sa mogućim fatalnim ishodom.“

Kada je u pitanju lečenje i terapije koje su dostupne pacijentima posle srčanog udara, prof. Davidović kaže:

– Pored obaveznih lekova za sniženje krvnog pritiska i nivoa holestorola u krvi, najvažnija grupa lekova koja se koristi posle infarkta miokarda su antitrombocitni lekovi, koji sprečavaju zgrušavanje krvi i nastanak novih trombova. Upravo kada je reč o tim lekovima, nažalost, u Srbiji se pacijenti, koji su preživeli infarkt, i dalje leče starijim lekovima koji su manje efikasni, kako u akutnoj fazi bolesti, tako i jednogodišnjoj i dugoročnoj prevenciji infarkta, koji više nisu lekovi prvog izbora prema svetskim smernicama za lečenje. To za posledicu ima češće ponavljanje infarkta miokarda, moždanog udara ili zapušenje stenta, a samim tim je i veći rizik od fatalnog ishoda. Praktično, celokupno prethodno lečenje, troškovi hitnog zbrinjavanja i hospitalizacije, kao i kardioloških ili kardiohirurških intervencija, koje je zdravstveni sistem omogućio pacijentima prilikom akutnog lečenja infarkta miokarda, bi bilo uspešnije i u skladu sa razvijenim zemljama, ukoliko bismo imali i savremene terapije na raspolaganju. Zato smo kao struka, uputili apel Republičkom fondu da uvrsti savremene antitrombocitne lekove na pozitivnu listu – napominje dr Davidović.

Foto: Dragan Mujan

Kardiolog KCS i član UO Udruženja kardiologa Srbije Prof. dr Branko Beleslin, napominje da Srbija pripada zemljama sa visokom smrtnošću od kardiovaskularnih bolesti u Evropi, jer najveći deo stanovništva, tačnije skoro svaka druga osoba, umire od posledica kardiovaskularnih oboljenja, kao što je infarkt miokarda

– Sa stopom smrtnosti od oko 50 odsto, Srbija se nalazi iznad proseka zapadnoevropskih zemalja, gde su kardiovaskularne bolesti uzrok smrti kod manje od 35-40 odsto ljudi. Posebno su zabrinjavajuća obolevanja i umiranja od kardiovaskulrnih bolesti u mlađem dobu, odnosno ispod 65 godina. I zato apelujem na sve da na prvom mestu ne puše jer iz iskustva mogu reći da su skoro svi naši mlađi bolesnici sa infarktom pušači. Što se tiče starijih bolesnika, tu je jako bitna redovna kontrola pritiska, holesterola, glikemije, telesne težine i redovna fizička aktivnost. U poslednjih desetak godina najveći sistemski prodor u kardiologiji smo napravili u lečenju akutnog infarkta miokarda, u salama za kateterizaciju i kroz organizovane mreže lečenja i otvaranje novih sala, tako da je skoro cela Srbija pokrivena sa ovim najsavremenijim načinom lečenja i u proseku se nalazimo u grupi razvijenih zemalja po prosečnom broju bolesnika sa infarktom miokarda (više od 750/milion stanovnika se leči hitno u salama za katetertizaciju). Pokrenuto je i interventno lečenje moždanog udara, a nadamo se da ćemo u najskorije vreme upotpuniti i listu najmoćnijih lekova u lečenju kardiovaskularnih bolesti i biti u potpunom skladu sa savremenim lečenjem kardiovaskularnih bolesti – zaključuje prof. dr Branko Beleslin.

Foto: Dragan Mujan

Prisutnima se obratio i poznati novinar i rok kritičar Petar Peca Popović:

– Ja sam predsednik Udruženja koje se zove „Moja sedma šansa“! Za prvi infarkt sam saznao tek treći dan. Svaki drugi infarkt je bio različit. Atipičan sam primer, zato što nikad nisam pušio klasične cigare, vegetarijanac sam poslednje 34 godine, i idem peške uvek. U mojoj porodici su svi umrli od prvog infarkta, ja sam dokaz koliko je srpska kardiologija napredovala i ume da održi ovakav vid saradnje. Od vaše bolesti nemate boljeg prijatelja – ako izdate svog prijatelja vi ćete nastradati. Ne smete se bojati bolesti, morate slušati savet doktora. Oni koji misle da su jači od bolesti, oni će nastradati. Oni koji slušaju odabranog doktora oni će pobediti – rekao je Popović.

Nakon obraćanja učesnika, u skladu sa porukom tribine „Slušaj svoje srce“, zajedno sa lekarima kardiolozima i poznatim ličnostima, predstavnici udruženja igrali su stoni tenis, i time simbolično poslali poruku da stoni tenis kao fizička aktivnost, blagotvorno deluje na sve, naročito starije osobe, koje su preživele srčani udar, a koje nakon preživljenog infarkta treba „više da slušaju svoje srce“.

Foto: Dragan Mujan

Prve poene razmenili su naš proslavljeni stonoteniser Aleksandar Karakašević i član udruženja „Moja Druga šansa“ Borislav Lubardić.

Šta je infarkt miokarda? Infarkt miokarda je odumiranje manjeg ili većeg dela srčanog mišića, nastalo zbog nedovoljne snabdevenosti krvlju. Koronarna arterija je krvni sud koji snabdeva srce krvlju i kiseonikom. Začepljenost koronarne arterije, uskraćuje snabdevanje srca kiseonikom što izaziva oštećenje srčanog mišića koje dovodi do pritiska i bola u grudima. Ukoliko se ne uspostavi krvotok u koronarnoj arteriji za 20 do 40 minuta, počinje izumiranje srčanog mišića. Srčani mišić umire narednih 6 do 8 sati i biva zamenjen ožiljim tkivom. Razvoj infarkta nosi opasnost od nagle smrti zbog srčanog zastoja. Najveći rizik je u prvim satima od nastanka infarkta, tj. najopasnija su prva 24 sata. Onaj deo srca koji nije dobijao krv, propada i umire, a na mestu izumrlog dela stvara se ožiljak.

Mere primarne prevencije, kao što su prestanak pušenja, kontrola krvnog pritiska, dijetetski režim ishrane, povećana fizička aktivnost, imaju za cilj da spreče infarkt, međutim kada se on desi, ulogu u smanjenju smrtnosti, pored akutnog zbrinjavanja pacijenta (prvih nekoliko sati od infarkta), ima sekundarna prevencija. Sekundarna prevencija nakon infarkta miokarda, pored primene zdravih stilova života, podrazumeva redovne kontrole i primenu savremenih i efikasnih lekova koji značajno poboljšavaju prognozu preživljavanja ovih pacijenata.

Pogledajte u našoj galeriji kako je bilo: