On vas ne razume?

To se dešava uglavnom onda kada ih iznervira „lepša polovina“ i kada im nikako nije jasno zbog čega je njihova draga „digla nos“ kada je on nešto bezazleno, prema njegovom mišljenju, rekao ili uradio. A upravo su te neke naizgled „bezazlene“ reči nešto što pripadnice slabijeg pola „izbacuje“ iz ravnoteže i dovodi ih na „ivicu“ suza…

Recimo, žene izluđuje to kada njihov voljeni, posle divno provedene večeri, obeća da će se javiti sutra. A onda to ne uradi. I dok one zure po ceo dan u mobilni telefon pitajući se da li možda nešto nije u redu sa „mrežom”, ili da li je fiksni telefon zazvonio baš onda dok su skoknule do toaleta, tek u sitne večernje sate shvate da ih verovatno neće ni pozvati.

I onda krenu reke suza i dugi razgovori sa najboljom drugaricom, koja kao verni utešitelj zna da kaže „ma, pusti ga, on je kreten, uopšte te ne zaslužuje”. Tada većina dama povređenog ponosa odluči da ne želi da ga viđa, ali… On se javi posle pet dana, razdragan, veseo i sa dobrom pričom da je bio u gužvi i da sada ima vremena da se vide. Neke devojke tada zaboravljaju na sve i trčeći odlaze na zakazani sastanak, ne misleći na sate uzaludnog iščekivanja i nerviranja… Sigurno je i da mnogo zna da zaboli kada vam muškarac u kojeg ste zaljubljene do ušiju i sa kojim ste započeli divnu vezu iznebuha kaže: „Ne možemo da budemo više zajedno. Nisi ti kriva, ja sam kriv, stvarno nije do tebe”.

Foto: Profimedia

Često u ženskoj glavi krenu da se vrzmaju milioni pitanja o tome šta nam to fali, a ono najčešće je – „A gde sam to pogrešila?“. Tu je i ona dobro poznata situacija kada devojka isplanira romantično veče sa svojim dečkom, a on dođe i kaže da može da se zadrži samo pet minuta, jer ga drugovi čekaju da gledaju fudbalsku utakmicu. Njemu je to sasvim normalan izgovor da se odloži večera uz sveće, jer ne može tek tako da se odvoji od društva i navijanja za omiljeni tim, ali njoj ta odluka deluje bezosećajno, pitajući se „kako je to mogao da mi priredi“.

Muškarci ne mogu da shvate da žene ne vole da pričaju o bivšim „frajerima“, i da ih posebno „izludi“ pitanje: „Sa koliko si momaka bila pre nego što si mene upoznala?“ A ne mogu ni da nas razumeju da nam znači njihovo mišljenje o nečemu što nam je važno, i da očekujemo njihov savet, a ne da odgovore samo sa „da“, „ne“ ili „u redu“, a da mi steknemo utisak da nas uopšte i ne slušaju. Zapravo, možda bi trebalo mi da kažemo „da mi je muški mozak barem na jedan dan“. Koliko god se trudile, činjenica je da, ipak, teško možemo da zađemo u srž onoga šta zapravo misle kada nam nešto kažu ili urade. Šta da se radi. Takvi su muškarci. A bez njih se ne može…