To znači da sada Zakon omogućava da parovi zamrznu svoje embrione na pet godina, a ako ne odluče da iz njih dobiju decu, mogu da ih doniraju. Darivanje embriona pratiće stroga pravila i procedure kao i temeljno ispitivanje davaoca koji može samo jednom da ustupu svoje ćelije. Odredbe ovog Zakona omogućiće veći broj pokušaja oplodnje, što bi trebalo da poveća stopu trudnoća i zdravo rođenih beba.
– Na taj način se izbegavaju duge i mučne stimulacije tako da već postoji dobar fiziološki aspekt. Svaka stimulacija je kao hormonska oluja za organizam i ne znate šta donosi budućnost, odnosno kakve posledice mogu da se dese. Neretko, što je praksa i pokazala, vantelesna oplodnja se radila i do 14 puta, tako da je u svakom slučaju doniranje embriona i te kakav benefit za roditelje. Sa druge strane, postoje pacijentkinje koje nemaju dovoljno kvalitetne jajne ćelije pa proces vantelesne oplodnje ne uspe. Tada je rešenje uzimanje donirane jajne ćelije – objasnila je prof. dr Snežana Rakić, direktor klinike GAK „Narodni front“.
Snežana Rakić
Ona je zajedno sa Bojanom Kesić, predsednicom Udruženja žena „Naša Aska“ i Kristinom Savić, ženom koja je rođena bez materice, a koja se na sve načine bori da se ostvari u ulozi roditelja, gostovala na RTS-u u emisiji „Tako stoje stvari“. Tema je bila upravo dobre i loše strane ovog Zakona.
Sa jedne strane velika je dobrobit ovog Zakona da će mnogo više parova moći da se ostvari u ulozi roditelja i to je zaista dobra stvar. Svakako da se ekipa sa portala „Aska“, ali i Udruženje žena „Naša Aska“ bori da se poveća natalitet ove države, ali podvlačimo da bi trebalo sve da bude kontrolisano. Zato smo postavili ključno pitanje koje krije novi Zakon: „Šta će biti za 20 ili 50 godina?“Postoji bojazan da će svi oni koji budu na taj način začeti biti „braća i sestre“. Ovo je stvar koja bi trebalo da se iskontroliše i o kojoj bi trebalo da se vodi računa.
– To niko ne može da vam kaže. Uglavnom se radi o nepoznatim donorima čije podatke ima samo Centar u kojem se doniraju jajne ćelije. Ovo jeste sigurno benefit za roditelje, ali postavlja se pitanje šta kada se to dete rodi i kada bude želeo da sazna ko su zapravo njegovi roditelji. Tu nastaje problem, u gubitku porekla i identiteta, tako da je to u etičkom smislu problem ovog Zakona. Medicina će vam reći da sve jajne ćelije, kada su donirane, ukoliko praktično poprime genotip majke u čijoj se utrobi razvijaju, samo 10 odsto su nečije, a 90 osto su majčine. Taj neko ko se rodi će sigurno želeti da zna ko mu je biološki roditelj i tu upravo mogu da nastanu ovakvi problemi i sigurno se neće moći u potpunosti iskontrolisati ko je čiji donor genetskog materijala – rekla je dr Snežana.
Potegla se i priča o surogat majčinstvu, koje još uvek nije našlo mesta u našem Zakonu, ali s obzirom na to da još uvek stoji u predlogu Građanskog zakona koji još nije usvojen nije ni potpuno potisnuta, borimo se da i ono jednog dana dođe u fokus. Zato apelujemo na sve čitateljke koje imaju zdravstveni problem i podržavaju surogat majčinstvo da zajedno sa nama glasno pričaju u ovome.
Kristina Savić
Prva koja se odvažila da javno priča o svom problemu i koja podržava surogat jeste Kristina Savić. Sa njom smo se borili da se ova tema zakonom reguliše, a nova nada za ostvarenje u ulozi roditelja javila joj se kada je čula da je uspešno obavljena transplantacija materice u Srbiji. Njena sreća je u tome što ima sestru bliznakinju i tako zdravstveno stanje da može da razmišlja o transplantaciji ovog organa. Ne smemo da zaboravimo na žene kojima je jedino rešenje surogat majčinstvo, zbog njihovog zdravstvenog stanja. Kristinu i dalje pratimo na putu ostvarenja njena najveće želje, a ako želite da učestvujete sa nama u ovoj borbi javite nam se!
Žena kojoj je pre mesec dana presađena materica ima dobre vesti. Njena materica počela je da funkcioniše, počeo je prvi menstrualni ciklus, svi rezultati su dobri i tim koji je uradio transplantaciju veruje da će ona za najkasnije pola godine biti spremna za ubacivanje embriona i za trudnoću. Inače, po statistici se u Srbiji godišnje rodi između 50 i 60 beba bez materice.
Pročitaj još:
Novost za vantelesnu oplodnju u Srbiji – zamrzavanje i poklanjanje embriona
Kristina koja je rođena bez materice ima novu nadu da će dobiti bebu, a to nije surogat majčinstvo
Uspešno ste se prijavili
