Ona i suprug su u braku od 2000. godine, a prve ozbiljne preglede i ispitivanja počeči su nakon dve godine pokušavanja da Snežana ostane u drugom stanju.
– To je bilo 2002. godine i posle niza odrađenih ispitivanja rekli su nam da je sve u redu i da je još rano za paniku, Da imamo vremena, samo bi trebalo da se opustimo – kaže Snežana.
Moj savet svim ženama je da ne čekaju, jer sa vremenom koje prolazi šanse postaju manje. Nekad može i nešto da se ispreči na tom putu, tako da je bolje biti uporan u samom startu nego pustiti vreme da prolazi.
– Pokušavali smo da zatrudnim ali bezuspešno. Godine 2005. smo se ponovo obratili lekarima za pomoć, ponovno sve pretrage, ponovo čekaonice, bolnice i opet sve čisto i svi nalazi u redu. Sa jedne strane sam bila srećna i osećala sam smirenost što je to tako, a sa druge razočarenje, tugu i nemoć sa svakim novim ciklusom. Svakog meseca sam išla kod lekar, pratili su mi folikulu, morala sam da imam odnose sa suprugom po njihovom naređenju, „sad se strpite, sad imajte odnos…“ Sve to stvara blokade, više niste ni sigurni imate li volje i želje za tim – priseća se Snežana najtežih trenutaka.
Tri godine kasnije, 2008. na njihovo insistiranje su krenuli u proceduru za vantelesnu oplodnju.
– Tada mi je nađen polip i na levom jajniku početak endometrioze, sve je to odstranjeno laparaskopski i krenula je priprema. Sve su to veliki stresovi, od toga da li ćete uspeti da zamenite smenu na poslu da bi stigli na pregled i da li ćete toliko dugo čekati da bi posle stigli na posao na vreme, a kad vam kažu da nesto nije u redu, a da ne pominjem ko nam sve radi u zdravstvu i kakvo je raspoloženje osoblja, tek to je tužno. Ponašaju se prema vama kao da ste došli da smetate, a ne po njihovu pomoć – prenosi svoja isksustva.
Nažalost, ta vantelesna nije uspela, ali nisu odustali. Pokušali su ponovo, sada u privatnoj klinici, ali ni taj proces nije dao željeni rezultat. Snežana je tada osećala razočarenje, ali i veliku nemoć. Mnoga loša osećanja preplitala su se u tom periodu.
– Posle svakog pokušaja treba vam bar nekoliko meseci da se oporavite od razočarenja i neuspeha, nekome čak i duže. Padnete u svakom smislu, pa se vremenom polako uspravljate i krećete ponovo. Pokušavali smo i vantelesne na prirodan ciklus bez hormonskih terapija, tu je verovatnoća manja, ali uvek ste puni nade i elana, samo da se desi, ali i to su bili neuspesi.
Foto: Profimedia
Volja za roditeljstvom kod njih je bila jača od svakog lošeg rezultata. Nisu želeli da se zaustavljaju i razmišljaju o prethodnim neuspesima, već su hrabro išli i trudili se da svaku prepreku preskoče kako bi došli do cilja. Tako su posle niza neuspelih pokušaja u Srbiji, odlučili da posete kliniku u Pragu.
– Otišli smo kod našeg doktora radi priprema, ali nam je on rekao kako imam divan prirodan folikul i da probamo još jednom. Tako je i bilo, ali opet neuspeh. Opet naviru neprijatni osećaji, manjak motivacije. Posle tog neuspeha nije nam bilo ni do čega, pa smo tako i od Praga odustali. A vreme prolazi i shvatam da je to bio verovatno poslednji pokušaj jer imam već više od 40 godina, a to doba se smatra krajem za roditeljstvo – priseća se Snežana loših dana.
Ali, prosto je bilo suđeno da uživaju sve blagodeti koje roditeljstvo sa sobom nosi. Tako su čuli za kliniku Embryolab u Solunu preko prijatelja, imali su njihov primer i reč da je tim stručan i efikasan, pa su rešili da probaju još jednom.
– Kontaktirali smo predivnu Natašu, koja je koordinator za Srbiju i u samom startu u komunikaciji sa njom dobijate volju i pozitivnu energiju za nastavak dalje. Od toga da ste i sa 40 godina još uvek mladi pa nadalje… U novembru 2015. godine otišli smo na pregled i konsultacije. Dolazite u čekaonicu i vidite mnoge parove pune nade. Nataša nas je dočekala sa osmehom. Komunikacija je divna i prirodna, nigde nema osećaja da razgovarate sa doktorom koji je iznad vas ili embriologom koji sa vama komunicira kao da se znate iz detinjstva. To kod nas nisam osetila, niti imala priliku da porazgovaram sa embriologom. Oni su kod nas ljudi iz senke – kaže Snežana.
Samim tim, ona je dobila novu nadu i počela novi krug. Ono što je dobra stvar, jesto što u grčkoj klinici Embryolab priznaju sve rezultate koji se odrade u bilo kojoj bolnici, u domu zdravlja, u privatnoj laboratoriji… izbor je na vama. Jedino je bitno da nisu stari.
– Krenuli smo u proceduru skupljanja svih rezultata, dogovor je bio ako sve bude kako treba odradićemo VTO u januaru, ali rezultati nisu bili dobri. Uz promenu terapije i dobijanje dobrih rezultata, otisli smo u februaru 2016. godine. Sve je odrađeno uz veliku pozitivnost osoblja koja prelazi i nas. Sva ta pozitivna energija i ljubaznost vas podigne do te mere da jednostavno osećate da je to to… – priča Snežana.
Morate da imate na umu da je veštačka oplodnja mnogo više od medicinske stručnosti, to je bezuslovna briga i odanost. Jedna od najboljih klinika za VTO jeste Embryolab koja se nalazi u Solunu. Tim je posvećen svakom pojedincu čineći njegov problem svojim, praveći individualne programe terapije i nudeći pristupačne cene.
Foto: Profimedia
Posle transfera savetovali su joj da se ponaša normalno, jedino da ne sme da diže ništa teško.
– Deveti dan odradili smo betu, stigao je mejl iz laboratorije, ali nisam smela da ga otvorim jer sam se bojala rezultata. Kanila sam se i kada sam skupila snage otvorila sam i bojažljivo čitala. Beta je bila pozitivna! Ne znam kojim rečima da vam dočaram kako sam se tada osećala. Nakon 16 godina braka i sa pune 43. godine po prvi put dobijate pozitivnu betu! To je neverica, pa onda ponovo gledam da li sam dobro pročitala rezultat, praiv šok i neizmerna sreća. Mislila sam da neću osetiti veću sreću od te tada, ali ipak jesam kada sam otišla drugi put na ultrazvuk i shvatila da se čuju dva otkucaja srca. Blizanci! – priča Snežana sa osmehom na licu.
Iz prvog pokušaja u Embryolabu uspela je da ostane trudna, a cela trudnoća joj je prošla bez ikakvih problema iako je imala 43 godine. Danas je ponosna majka dve devojčice koje su se rodile u 38. nedelji, što je odlično za blizanačku trudnoću!
Uspešno ste se prijavili
