Nedavna istraživanja su dokazala zašto deca ne vole povrće i zašto ih baš toliko privlači hrana slatkog ukusa. Takođe, došlo se i do rezultata zašto se ukus i preferencije prema hrani menjaju sa godinama.
– Osetljivost ukusa je važna odrednica šta deca jedu. Znamo da mala deca jedu ono što vole. Takođe znamo da mnoga deca ne vole gorak ukus, pa odbijaju konzumiranje povrća i potencijalno ograničavaju unos važnih hranljivih materija – rekla je dr Džuli Menela, pokretač istraživanja.
Uručena Nobelova nagrada pokazuje važnost identifikacije gena koji kodiraju receptore za ukus i miris. Naučnici su iskoristili ovo znanje kako bi sagledali kako varijacije gena ukusa mogu da se povezuju sa ukusima i odbijanjem neke hrane kod dece. Tako su uporedili osetljivost na ukus i ponašanje vezano za hranu kroz tri genotipa gena TAS2R38, koji kodira receptor ukusa koji reaguje na gorki ukus.
Koristeći briseve obraza za dobijanje genetskih uzoraka, istraživači su 143 dece i njihove majke svrstali u tri grupe na osnovu njihovog genotipa TAS2R38. Rezultati su pokazali da se deca rađaju sa više od 10.000 receptora ukusa (ukusnih pupoljaka), a kako vreme prolazi njihov broj se smanjuje.
Prosečna odrasla osoba ima oko 3.000 ukusnih pupoljaka. To znači da deca osećaju intenzivniji i jači ukusa povrća i drugih namirnica nego odrasli. Ovi podaci gotovo u potpunosti objašnjavaju zašto deca ne vole ukus povrća, a zašto im nešto od toga kroz godine postane omiljena hrana.
Zato dragi roditelji, ne očajavajte ako vaše dete odbija boraniju, grašak ili kupus. Pa ni vama ne bi bila ukusna sa 3 puta jačim ukusom!
Pročitaj još:
Da li je jača mamina ili tatina genetika? Evo od kojeg roditelja deca nasleđuju inteligenciju
Vaše dete već samo bira šta će da obuče? Evo kako da se izborite sa tim!
Uspešno ste se prijavili
