Pisali smo vam o tome u kojim sve situacijama Centar za socijalni rad sme da vam oduzme dete. Baš povodom tog teksta čitateljka koja se potpisuje kao Lola, poslala nam je pitanje kako bi potražila pravi savet. Evo šta nju muči:
„Kod bratovog jednog sina ustanovljena je zaostalost u razvoju, kod drugog mlađeg autizam. Deca su 5 i 2 godine. Brat i snaja ne leče decu niti ih vode na bilo kakve terapije. Jednostavno izgovor je „kakvi su takvi su.“ Svi živimo u inostranstvu, gde je socijalna zaštita dece vrlo velika. Šta bi bilo kad bi ih prijavila za nebrigu, htela bih da ih neko trgne da počnu da ih leče. Opet me strah da im njih ne oduzmu. Hvala unapred na odgovoru“
Mi smo na ovu temu pričali sa diplomiranim socijalnim radnikom Nevenom Lazić, koja je objasnila kako da se postupa u ovakvim situacijama.
– U slučaju postojanja sumnje na neki od oblika zanemarivanja ili zlostavljanja prava i potreba maloletne dece, svaki građanin se može obratiti nadležnom Centru za socijalni rad prema mestu boravka tih lica, a koji je zapravo Organu starateljstva koji je dužan da štiti najbolji interes i prava maloletne dece i drugih lica koja to nisu u stanju u svoje ime. Svaki građanin to može učiniti pismeno ili usmeno, a prijava može biti anonimna ili potpisana od strane lica koje prijavu podnosi – kaže Lazićeva.
Ona dodaje da po dobijanju prijave Organ starateljtsva je dužan da proveri istinitost tvrdnji kroz postupak procene stanja i potreba dece.
– Taj postupak podrazumeva nekoliko različitih metoda i tehnika socijalnog rada od kojih su samo neke terenska poseta, prikupljanje nalaza lekara, razgovora sa roditeljima, kontakata sa decom i druge metode. Na osnovu ove procene stručnjak Organa starateljstva, tj. socijalni radnik dalje odlučuje o merama koje je potrebno preduzeti u konkretnom slučaju, tj, upućuje roditelje na druge odgovarajuće usluge i sprovodi kontrolu preduzetih mera, realizuje savetovanje i slično – objašnjava socijalni radnik.
Ukoliko i nakon preduzetih mera upućivanja i kontrole se proceni da roditelji na neki način krše prava i interese dece, donosi se odluka o izmeštanju dece iz porodice, tj. njihovom smeštaju u srodničku, hraniteljslu porodicu ili eventualno ustanovu socijalne zaštite.
– Ono što je bitno napomenuti je da je moguće hitno izmeštanje dece iz porodice samo u slučaju neposredne opasnosti kojoj su aktuelno izložena i kada se procenjuje da je svaki dalji njihov boravak u porodici visok stepen rizika po zdravlje, bezbednost i sigurnost dece. U svim drugim slučajevima stručnjaci Organa starateljstva sprovode različite mere u cilju prevencije izmeštanja i pomoći roditeljima da sagledaju potrebe dece kroz upućivanje na druge usluge, savetovanje, koordinaciju i kontrolu. Postupak je skoro identičan u svim zemljama Evrope, kao i u Srbiji. Na ovaj način, samom prijavom nadležnoj ustanovi, upravo biste u slučaju dece Vašeg brata verovatno i postigli ono što je neophodno, tj. kako ste kolokvijalno rekli „trgli ih da ih leče“, a mogli bismo dodati i unapredili njihovo stanje i celokupan život – naglašava Lazićeva.
Pročitaj još:
Samo u OVIM situacijama Centar za socijalni rad sme roditeljima da oduzme dete
Interakcija sa roditeljima je ključna: Ovako deca grade samopoštovanje
Severinina borba za starateljstvo: Sada sam progovorila i neću stati!
Uspešno ste se prijavili
