Ukoliko im odrasli posvete pažnju vrlo brzo se pojavljuju i „Kada?“, „Zašto?“, „Kako?“… O tome zašto je važno da deci objasnimo sve što ih zanima, da ne budemo gluvi na njihova pitanja, da im pravilno pokažemo sve što ih zainteresuje, pričali smo sa psihologom Milicom Lajbenšperger iz Centra za edukaciju „Igralište mašte“.
– Polaskom u vrtić/školu proširuju se vidici, menjaju se interesovanja, ulazi se u nove relacije, isprobavaju se razne uloge. Dostupnost informacija, brojnost izvora i mogućnosti saznavanja već same po sebi u mnogome pomažu da dete, kao sunđer svoje okoline, i samo u nekom trenutku uvidi „Ko skače?“, „Šta pliva?“, „Zašto kolač raste dok se peče?“ ili „Kako avion leti?“. Međutim, pored očigledne saznajne komponente, dečja pitanja i adekvatni i pravovremeni odgovori od strane odraslih imaju tu moć da kod dece u kritičnom periodu podstaknu i podrže razvoj govora, kognitivni, socijalni i emocionalni razvoj – kaže Milica.
Upravo tu višestruku moć dečjih pitanja na ranom uzrastu treba iskoristiti za uspostavljanje kvalitetnih odnosa, izgrađivanje poverenja, bliskosti i otvorenosti sa decom, jer kroz aktivno praćenje dečjih pitanja odrasli, naročito roditelji, upoznaju dete, spoznaju njegove potrebe, želje i interesovanja i time izgrađuju sigurnu bazu za formiranje zdrave ličnosti deteta.
– Takođe, kada ohrabrujemo dete da postavlja pitanja (npr. kada mu upućujemo poruke tipa „To je zanimljivo pitanje“, „Radujem se što te to zanima“), direktno podržavamo njegovu želju za učenjem, a načinom na koji zajedničkim snagama sa detetom tragamo za odgovorima postajemo model odgovornog „učenika“ i učimo dete da razmišlja – objašnjava Milica.
Samim tim što je dete postavilo neko pitanje, ono je pokazalo interesovanje i spremnost za učenje – tada odrasli ne treba da nameću odgovore i nude gotova rešenja, već tu situaciju da iskoriste da dete usmere i ohrabre da samo dođe do odgovora, jer se iz grešaka i neuspelih pokušaja uči mnogo više, nego iz instant uspeha.
– Bolje je sa detetom, kroz igru i svakodnevne aktivnosti koje ono samo inicira i kroz pitanja koja postavlja još od malih nogu, vežbati strpljenje, upornost i istrajnost u traganju za odgovorima, učiti ga da povezuje poznate informacije/činjenice i da izgrađuje kreativno i funkcionalno mišljenje. To su sposobnosti i osobine koje će imati dalekosežniju korist od trenutno ponuđenih odgovora. Takođe, uz toplinu, ljubav i podršku bližnjih dete će biti ohrabreno da samostalno istražuje, ispituje svet oko sebe, eksperimentiše sa različitim ulogama i tako će rasti i razvijati se u samopouzdanu i sigurnu ličnost – zaključuje Milica.
O tome kako da pomognete detetu da pobedi strah, šta je potrebno da objasnite prvacima, kako da se odvikne od grickanja noktiju, da li mora da ide kod logopeda i ostalim zanimljivim temama o deci, čitajte OVDE.
Uspešno ste se prijavili
