Na zavesama se mogao videti intezitet, stavljajuci do znanja da ga ni jedna prepreka ne može zaustaviti u nameri da ispuni prostoriju. Sa sobom je nosio miris tek procvetale lipe koji je bio toliko intezivan da sam imao osećaj da se uvukao u zidove i nameštaj. Jutra često umeju da budu lepa, ali ovakva su posebna, traju samo par dana godišnje ostavljajući za sobom uzdahe i želju da naredna što pre dođu.
Imao sam tu privilegiju da su grane skoro pa ulazile u sobu, ne razmišljajući ni jednog momenta da ih sklonim, ne zbog same hladovine koliko zbog tih par dana potpune čarolije. Često zadovoljstva umeju da budu skupa I komplikovana, ovo je bilo na dohvat ruke i potpuno besplatno. Postoji mnogo načina da se osećate prijatno, da udišete vazduh punim plućima ne razmišljajući ni o čemu drugom osim o tom trenutku. Tih dana koliko god čudno da zvuči čovek napuni energiju, akumulira je i troši kad je neophodno.To su bila moja jutra iz kojih je pozitivna energija izbijala na sve strane ne zeleći ni jednog momenta da se zaustavi. Sedeći na terasi i upijajući prve jutarnje zrake pored pomenutog mirisa lipe osetio sam jos jedan, specifican, neodoljiv i dobro poznat. Miris kafe kao da je želeo da se probije i stavi do znanja da je i on prisutan. Bio je vesnik koji mi je govorio da se u kuhinji sprema nešto lepo i ukusno za doručak. Jedno bez drugog ne ide bar u mom slučaju. Kafa mi svakako nije bila neophodna, niti sam ikada bio zavisnik od nje, ali svojim prisustvom je upotpunila i činila trenutak nezaboravnim. Doručak sam još kao mali shvatio kao najvažniji obrok i zaista do dan danas mogu na prstima jedne ruke da nabrojim kada sam ga propustio. Tog jutra omlet sa povrćem uz neizbežni komad sira bili su prijatno društvo. Časa vode i kroasan sa domaćim džemom od kajsije vec standardni i nezamenljivi…
Nisam pristalica eksperimentisanja kada je doručak u pitanju. Važno je da bude kvalitetan, da u sebi sadrži dovoljno hranljivih materija za početak dana i naravno da nije optereženje za stomak. Danas postoji veliki broj namirnica i verovatno još više saveta šta jesti za doručak. Šta god da izaberem o jednoj stvari posebno vodim računa, a to je količina.Važno je da vaš doručak ne bude siromašan jer ćete onda ubrzo biti ponovo gladni, a to onda potpuno menja vašu ishranu. Takođe nisam pristalica doručka koji se zasniva samo na voću. Kao dodatak da, ali da se sastoji samo od njega, nikako. Uvek ću pre ukrasti pola sata sna kako bih lepo doručkovao nego spavati duže i sa nogu jesti šta stignem. Ako imate mogućnost izaberite neko lepo mesto, uživajte u obrocima, jer vreme koje posvetite sebi i svojim bližnjima je vreme koje stvara zadovoljstvo i uspomene. A to svakako ne možete kupiti u prodavnici…
Za danas preporučujem jedan recept za sok.
Prvenstveno što je prepun vitamina, izuzetnog je ukusa i jednostavno ćete ga zavoleti kao ja. Predlog je za celu meru, a vi možete naravno i pola. U zavisnosti od ukusa možete ga i razrediti.
Sok od aronije i višanja
Potrebne namirnice:
Višnje 3 kilograma
Aronija 1 kilogram
Voda 10 litara
Šećer 750 grama
Višnje i aroniju staviti u vodu i kuvati.
Kada provri ostaviti jos 5 minuta i skinuti sa šporeta. Ispasirati i procediti groz gazu.Važna napomena, pošto je sok prirodan bez konzervansa i drugih dodataka rok trajanja mu je oko 7 dana. Moja preporuka je da napravite celu meru, sipate u plastične flaše i stavite u zamrzivač. Po potrebi vaditi.
Pročitaj još:
Gde dobro jesti: Da li je hrana ukusnija i kvalitetnija u restoranu ili kod kuće?
Parče slatkog zadovoljstva u tanjiru: Okupite prijatelje i iznenadite ih ovim dezertom
Uspešno ste se prijavili
Izvor:Igor Đermanović
