Na moderno doba se gleda kao na jednu osobu sa manama i vrlinama. Njene dobre stvari treba da se koriste, da se veličaju, ali sa manama treba da se bude oprezan da ne bi odnos sa takvom osobom postao toksičan. Međutim, malo ko danas zna da postavi tu granicu i sve češće se ordinacije kod psihologa „pune“ mladim ljudima koji postaju zavisnici stvari koje nosi savremenost, pre svega ta moderna tehnologija.
Malo ko danas nema Vajber, Vocap, Instagram ili Fejsbuk profil. Igrališta nisu toliko puna, u kafićima se manje priča, a više gleda u ekran, ljubav se šalje stikerima, o čemu se tu radi?
Popričale smo sa dr Milicom Ristić, psihologom i psihotarapeutom.
Da li emocije idu uz digitalizaciju?
– Još uvek nisam čula da prave i da postoji tako nešto. Prave svašta na nivoima veštačke inteligencije, ali na nivou emocija ne. Praksa mi pokazuje da kada ljudi dođu, žale se na jedan osećaj ispraznosti, nedostatka bliskosti, osećaj samoće i pored sve te svakodnevne komunikacije i brzog protoka informacija. Glavni problem kod ljudi danas je osećaj usamljenosti. To mi samo govori da niko još nije uspeo da pomiri digitalizaciju i emocije. Iz priče sa svojom decom, partnerom i ljudima iz svoje okoline dolazimo do toga da je sve manje pravih razgovora i kako se često podrazumeva da se kontakt održava time što smo razmenili lajkove na fejsbuk – započinje dr Milica.
Foto: Profimedia
Svedoci smo toga da danas malo ko može da živi bez kompjutera, lap topova, mobilnih telefona, Vajbera, Instagrama itd.
Kako da uskladimo modernu tehnologiju sa onim što naše srce iziskuju, a to je lični kontakt i momenat „oči u oči“?
– Primetila sam da svi mi postanemo spremni da nešto menjamo i da primećujemo sve ono što ta „instant komunikacija“ nosi sa sobom tek onda kada počnemo da patimo zbog iste. Kada nam telo i duša pate. Dešava se da u ordinaciju dolaze mladi ljudi i ljudi srednje generacije kada im je baš teško zbog količine elektronike koju svakodnevno propuštaju kroz sebe. Tada postaju motivisani da nešto promene, dakle, tek kada im „dogori“ – iskrena je dr Ristić.
Da li možete da nam navedete najčešće primere iz prakse?
– Tinejdžeri dolaze često u pratnji zabrinutih roditelja zato što su popustili u školi, ne spavaju, promenili su svoje navike na gore, bahato se ponašaju, ne drži ih pažnja, agresivno se ponašaju i to ne može da se pripiše samo hormonskim promenama. Nakon mnogih analiza dolazimo do toga da u većini slučajeva imamo zloupotrebu elektronike. Stalno im je mozak rasut na više strana, pažnja im je poremećena. Mi tada „pritrčavamo“ u pomoć restrikcijama, naravno sve u dogovoru sa detetom i roditeljima. Prvo se „skidaju“ sa tih uređaja kao svaki zavisnik pa onda idemo dalje. Najbolje funkcioniše sve to kada se i roditelji uključe u proces. Prvo budu ljuti, ali kada primete da spavaju normalno bez lekova, da brže pamte i da su fokusiraniji na dnevne aktivnosti osećaju se bolje. Već posle dve/tri nedelje dolaze orni za nastavak rada – objašnjava psiholog.
Iz razgovora sa stručnjakom smo zaključile da svi odrasli treba uključe u proces, zato što naša deca „vape“ da im postavimo granice, oni ne mogu da se sami izbore sa tim, a i starijima će dobro doći. Dobar primer jedne osnovne škole jeste taj što je pedagog zabranila upotrebu mobilnih telefona i ta deca su jedina koja se igraju napolju za vreme odmora i komuniciraju jedni sa drugima. Vrlo pohvalno.
Da zaokružimo priču.
– Koristimo čari i prednosti moderne tehnologije samo da se što pre sretnemo i u stvarnosti, oči u oči, jer se tu dešava život, a ne u virtuelnom svetu! Smatram da je stara poslovica „daleko od očiju daleko od srca“ skroz tačna u ovim situacijama – zaključila je dr Milica Ristić, psiholog i psihotarapeut.
Ceo intervju sa psihologom možete da pogledate u našem videu.
Pročitaj još:
Društvene mreže i zanimanje novog doba: Saznajte sve o digitalnom marketingu!
TIHA KNJIGA Maštalica je idealna za razvijanje motorike, mašte i inteligencije kod dece
Domaćice nisu IN: Muškarci smatraju da su žene sa ovim zanimanjem NAJPRIVLAČNIJE!
Uspešno ste se prijavili
