Za neke učenike ova odluka je jednostavna, možda je doneta i pre više godina, ali ima i onih kojima je u ovom trenutku zaista teško da naprave nekakav izbor.
Psiholog Milica Lajbenšperger, iz Centra za edukaciju „Igralište mašte“, navodi da na ovaj problem mogu da naiđu kako odlikaši koji su sve školske predmete sa lakoćom savladavali, tako i oni kojima su možda školske obaveze prethodnih godina bile teške ili dosadne.
Prema nekim teorijama, psihološki faktori koji igraju ključnu ulogu u procesu donošenja odluka vezanih za izbor zanimanja su kognitivne i voljne psihičke funkcije. Što znači da učenici da bi mogli da donesu odluke treba da upoznaju moguće alternative, da na osnovu istraženih alternativa i prepoznatih ličnih karakteristika (osobina ličnosti, sposobnosti, vrednosnih orijentacija…) percipiraju potencijalne ishode, da budu posvećeni ovom procesu i sposobni da implementiraju donetu odluku.
Olakšavajuće okolnosti su te što:
- odluka u ovom trenutku nije odluka za ceo život (tržište rada je veoma dinamično i od pojedinca zahteva sposobnost prilagođavanja i preusmeravanja čak i više puta u profesionalnom i radnom veku)
- osmaci se ne odlučuju za jednu školu već popunjavaju listu želja na kojoj navode više obrazovnih profila, a upis, između ostalog, zavisi od postignutog uspeha i od konkurencije.
– Najčešće greške koje mladi prave kada donose odluke su: nedovoljna informisanost, rukovođenje željama drugih (roditelja, vršnjaka…), trenutna popularnost pojedinih zanimanja bez jasne vizije i realnog sagledavanja mogućnosti. Važno je da učenici razumeju da obrazovni profil koji biraju nije isto što i zanimanje! Uz to, za određene obrazovne profile postoje definisani zdravstveni preduslovi koje učenici treba da ispunjavaju (obavezno treba proučiti Konkurs za upis u srednje škole – informator) – kaže Lajbenšpergerova.
Međutim, sposobnosti same po sebi ili ocene iz pojedinih predmeta u osnovnoj školi nisu jedini prediktori uspeha u budućoj profesiji. Današnji, ali i svet rada koji predstoji kao izazov za male maturante, osim uže stručnih znanja koja se usvajaju kroz obrazovni sistem, zahteva ovladavanje čitavim nizom tzv. transverzalnih (prenosivih) veština – i toga mladi trebaju biti svesni.
– Dakle, preduslov donošenja ispravne odluke je dobra informisanost. Za one kojima je teško da se sami izbore sa profesionalnim dilemama, najbolje je da potraže savet stručnjaka. Mogu da se obrate školskom psihologu, Centru za profesionalnu orijentaciju i planiranje karijere u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, nekoj od privatnih agencija koje se bave karijernim vođenjem i savetovanjem itd. – savetuje psiholog.
Psiholozi koji se bave profesionalnom orijentacijom mogu im pomoći u procesu prepoznavanja ličnih karakteristika putem primene testova sposobnosti, profesionalnih interesovanja, vrednosnih orijentacija, profila ličnosti itd.
– Takođe, stručnjaci će ih posavetovati na koji način i koje korake treba da preduzmu pri donošenju odluka u vezi karijernog puta (gde i kako da se informišu o svetu rada, zahtevima zanimanja, obrazovnim mogućnostima; kako da prepoznaju sopstvena interesovanja, sposobnosti i osobine; kako da pravilno donose i sprovode odluke) – zaključuje Lajbenšpergerova.
Pročitaj još:
Dva časa i dve ocene više: Evo kakve novosti gimnazijalcima donosi 2018. godina
Brinete se da li ste dobar roditelj? Ove reakcije deteta će vam dati odgovor!
Pustite decu da se posvađaju, to je za njihovu budućnost od ključnog značaja
Uspešno ste se prijavili
