Postoji li nešto lepše od dečijeg osmeha i širom raširenih zenica kada ugleda neku igračku koja je u tom trenutku za njega centar sveta.
Čistina i iskrenost ne ostavlja ravnodušnim nikoga ko ima to zadovoljstvo da vidi sreću jednog malog bića. Nekima je takav pogled na svet ili bar neke delove njega karakteristika, način shvatanja i urođena ljubav koja osvaja svakoga ko ima tu privilegiju da se nađe u blizini. I zaista poput nekog prolećnog povetarca ta energija se širi, osvaja bez namere da se zaustavi jer za sobom nosi samo lepotu koja budi u nama najlepše emocije. Zadovoljstvo da osetite tako nešto vam daje osećaj življenja, ispunjava i pokreće ne dozvoljavajuci da letargija postane karakteristika. Još od malih nogu imao sam to zadovoljstvo da putujem i upoznajem razne predele kako u našoj zemlji tako i širom Evrope.
Često sam se svim silama borio da održim kontrolu nad sobom, jer mnoge stvari koje sam video i doživeo teško da bih mogao opisati. Tu ne mislim samo na prirodne lepote ili istorijske znamenitosti nego na celokupan utisak od trenutka kada zakoračite u zemlju, osetite vazduh ili probate njihovu hranu. Svaka od njih je imala neku svoju upečatljivu notu koja i danas u meni budi lepa sećanja. Ipak Francuska je ostavila dubok trag i dala mi novi pogled na hranu i gastronomiju kao nauku koja se bavi njom. Sam njen geografski polozaj omogućava da poseduje prirodna bogatstva i resurse kojim se malo ko može pohvaliti. Iz svega toga prirodno je da se rodi i potreba za stvaranjem i oblikovanjem prefinjene kuhinje koja ce postati njen zaštitni znak širom sveta. Jednostavno pogled na hranu, strast koja se oseća, prefinjenost, avangarda.
Ne morate biti neki vrhunski poznavalac kuhinje da bi ste je osetili, dovoljno je da odete i prepustite se. Osvojiće vas bez ikakve mogućnosti da izbegnete zadovoljstvo i sigurno ćete bar na neki način pokušati da kući donesete neku novu ideju ili recept. Sećam se da sam u jednom predgrađu Pariza kao klinac prvi put imao priliku da probam pačetinu u sosu sa dodatkom nekog začinjenog krompira i šparglom na puteru koja je za mene tada izgledala kao povrće sa druge planete. Tog ukusa se i dalje sećam i ako su prošle godine. Subjektivno smatram da je nasa domaća kuhinja najbolja na svetu, objektivno to je zaista Francuska. Možda mi neko posle ovog teksta ponudi posao u turističkoj agenciji sa akcentom na zemlju galskih petlova. Svakako većina onih koji su bili znaju o čemu govorim. Oni koji nisu, a imaju višak vremena i novca, predlažem da je posete ali ne samo kao turisti koji će slikati Ajfelov toranj ili Triufalnu kapiju, nego kao gusari koji tragaju za blagom koje je ovde na dohvat ruke.
Za današnji recept sam odabrao jednu izuzetno ukusnu i kvalitetnu ribu.
Brancin sa grilovanim povrćem i pireom uz sos od spanaća i pesta
Potrebne namirnice za dve osobe:
File brancina 400 grama
Tikvice 100 grama
Plavi patlidžan 100 grama
Krompir 300 grama
Puter 20 grama
Mleko 2 decilitara
Spanać 50 grama
So, ulje, bosiljak list, čeri
Za pesto sos:
Bosiljak, peršun, ruzmarin, maslinovo ulje, senf, limun
File brancina iseći na manje komade i ispržiti u tiganju. Izgrilovati povrće . Za pire skuvati krompir izgnječiti i dodati mleko i puter (može i malo pesto sosa).
Za pesto sos, uzeti dublju posudu i staviti po vezu peršuna, bosiljka i par grančica ruzmarina kod koga koristimo samo iglice odnosno list bez stabla. Dodati maslinovo ulje, malo senfa i koru limuna, izblendati. Spanać skuvati i iseckati na sitno, dodati malo pesto sosa i na laganoj vatri u tiganju prodinstati na maslinovom ulju, začiniti. Na tanjir staviti pire, preko brancin i povrće. Sos staviti sa strane ili preliti. Dekorisati sa listom bosiljka, grančicom ruzmarina i čerijem.
Pročitaj još:
Volite lazanje, a ne umete da ih spremite? Evo kako se ON snašao i napravio romantičnu večeru!
Apoteka iz morskih dubina: Spremite hobotnicu po jednostavnom, a nikad ukusnijem receptu!
Uspešno ste se prijavili
Izvor:Igor Đermanović
