Ime Ane Vintur, koje je već više od dve decenije sinonim za najuspešniji modni magazin Vogue, zna skoro svako.
Razne su priče o njoj, od toga da je žena bez srca preko toga da je mnogima pomogla kada im je ta pomoć bila najpotrebnija, ali šta je zapravo istina?
O njenoj pojavi, karakteru, odnosu sa saradnicima ispričane su urbane legende, snimljeni su dokumentarci, napisana je knjiga. Njeno ime postalo je slavnije i od magazina koji uređuje, a njen sud uticajniji od bilo čijeg u modnoj industriji. Njeno „da‟ zvučnije je od bilo čijeg „ne‟, dok je samo jedno odmahivanje rukom potrebno kako bi veličine poput Karla Lagerfelda, Oskara de la Rente, Džona Galijana menjali svoje čitave kolekcije. Jer se u modnom svetu računa glas samo jedne dame.
Kako je sve ovo pošlo za rukom ovoj Britanki krhke građe od tek pedesetak kilograma, sa čudno perfektnom bob-frizurom i pretamnim naočarima za sunce?
Foto: Profimedia
Važna je disciplina
Ona sama kaže da je tajna u stavu kojim konstantno šaljete poruku da znate šta radite. Čak i onda kad niste baš najsigurniji.
Njeni sastanci nikad ne traju duže od 15 minuta. Ne zamara se dugim konverzacijama sa svojim saradnicima, već vrlo direktno saopštava svoje mišljenje i zahteve. Na događajima nikad neostaje duže od 20 minuta, i u svom krevetu je već u pola 11. Jer se budi u 15 minuta do šest kako bi stigla da odigra svoju partiju tenisa i u sedam izjutra sačeka svog frizera i šminkera. Od osam je u svojoj kancelariji, gde je čekaju saradnici koji i posle decenije rada s njom izjavljuju da je se plaše. Iako nikad nije podigla ton. Ne libi se da Opri skrene pažnju da mora da smrša barem deset kilograma ako želi da se pojavi na naslovnoj strani Vogue magazina, niti se ustručava da velikim filmskim zvezdama traži i po tri ponovna snimanja dok nedobije perfektnu naslovnicu. Tako je tokom njene vladavine Vogue, kao nikad pre, postao zaseban brend. S kojim se pored imena Ane Vintur, povezuje samo još jedan pojam: privilegija.
Foto: Profimedia
Zanimljivo je ipak, da je ovakav uspeh postigla žena vrlo siromašnog obrazovanja, čiji su prvi profesionalni koraci bili produkt njenih ljubavnih veza sa znatno starijim muškarcima. I ne, ne pričamo o tračevima, već o vrlo javnim biografskim podacima koji govore u prilog Aninoj rešenosti da bez obzira na sredstva, dođe do svog cilja.
Kako sama ističe, njenu sudbinu je zapravo predodredio njen otac Čarls Vintur, inače dugogodišnji urednik londonskih novina Evening Standard. Čovek koji je bio poznat po vrlo strogom ophođenju sa svojim saradnicima i po hladnoći koju najbolje definiše podatak da je sastanak tokom kojeg je stigla vest da mu je desetogodišnji sin (inače Anin stariji brat) poginuo u saobraćajnoj nesreći, nastavio bez prekida. „Urednik magazina Vogue‟ bile su reči koje je upravo on napisao na Aninom školskom formularu, posvećenom ciljevima u karijeri. Ana sama priznaje da nije imala predstavu čime bi se bavila do tog trenutka.
Foto: Profimedia
Očevu želju i svoj životni cilj ostvarila je 1988. godine, došavši na mesto glavnog urednika američkog izdanja magazina Vogue. Kratko pre toga uređivala je britansko izdanje, ali bilo je očigledno da je samo izvorno, američko imalo težinu ka kojoj je stremila. Istorija ispisana rukopisom Ane Vintur mogla je da počne. Menjala je ustaljene koncepte, i prvi put na naslovne strane dovela poznate ličnosti. U editorijalima je spojila komade basnoslovnih cena s onima od deset dolara. Ujedno, napravila je veliki zaokret u odnosu prema mladim dizajnerima pružajući im maksimalnu podršku. Naravno, isključivo onima za koje bi sama smatrala da takvi podršku zavređuju. Među odabranima su se našli Džon Galijano, Mark Džejkobs, Aleksandar Mekvin, Aleksandra Veng. I kako i danas neki od njih ponosno ističu, nikad ne bi bili to što jesu da nije bilo Ane Vintur.
Pročitaj još:
Večiti simbol Francuske: Ketrin Denev, lepotica koju je svet obožavao
Glumica sa zlatnim osmehom: Džulija Roberts, najplaćenija zvezda Holivuda
Kaliopi: Neostvarena želja mi je da nastupam kao ulični muzičar na trgovima širom sveta
Uspešno ste se prijavili
