Adolescencija je posebno osetljiv period u razvoju ljudskog bića, jer mlada osoba ne sazreva idući dosledno napred, već često ide čas napred, čas nazad, što je posledica narastajuće anksioznosti u procesu uključivanja u svet odraslih osoba.
– Adolescent je zauvek izgubio zaštićenost malog deteta, a snagu i privilegije odrasle osobe još nije stekao. To je doba kada se ide „grlom u jagode“. Van porodice, među vršnjacima, adolescenti često imaju sklonost ka komformističkom prihvatanju pravila i merila grupe, dok se u porodičnom krugu mladi čovek buni. Adolescentna pobuna i rušenje autoriteta roditelja predstavlja lajt-motiv na kome se izgrađuje sopstveni identitet – kaže Milena Oparnica, psihoterapeut.
Uobičajena je greška roditelja da na decu-adolescente gledaju kao na osobe koje su im ravne u donošenju odluka i prihvatanju odgovornosti. Toliko je teško kanalisati impulsivne reakcije adolescenta, između stanja nezavisnosti i zavisnosti, da su neki stručnjaci ovu fazu opisali kao onu koja jenjava za sedam godina, zbog čega se roditelji često hvataju za glavu.
– Stručnjaci koji se bave ovom razvojnom fazom navode da je ono što odrasloj osobi treba „samo malo ljubavi“, ono što malom detetu treba je „mnogo ljubavi“, a ono što adolescentu treba je „dovoljno ljubavi“. U tome je upravo umeće roditeljstva u tinejdžerskim godinama: pružiti dovoljno ljubavi i odlučnosti, odnosno biti nežan i postavljati granice protiv kojih se adolescent toliko bore. Da bi se u tome uspelo, roditelj mora da bude siguran da li cilj koji ostvaruje svojim vaspitnim stilom za mladog čoveka predstavlja dugoročnu dobit – objašnjava Oparnica.
Pošto je veliki broj problema između adolescenata i roditelja upravo smešten u zonu adekvatne komunikacije i uspostavljanja funkcionalnih granica (adolescent tako ispituju svoju moć), evo nekih saveta psihoterapeuta Milene Oparnice za roditelje koji pomažu da adolescent odraste u odgovornu, samodisciplinovanu, zadovoljnu osobu koja zna da rešava životne preobleme:
- Slušajte-govorite što manje da bi vaše dete reklo što više.
- Koristiti što manje reči u kratkim rečenicama.
- Ne ponavljajte se. To je tako dosadno i stvara otpor.
- Govorite normalnim tonom. Što više pričate, manje vas čuje.
- Organizujte svoje misli pre razgovora.
- Pazite na tajming, nije svako vreme dobro za razgovor.
- Prekinite razgovor ako se frustracija i ljutnja pojačavaju. Napravite kratku pauzu ili nastavite sutra.
- Ne postavljajte ultimatume. Adolescenti veoma loše reaguju na njih. Ako osetite da ćete napraviti ultimatum, radije napravite pauzu.
- Nikada ne ponižavajte. Ako ne možete da razgovarate sa poštovanjem, ne započinjite razgovor.
- Ne pokušavajte da im pomažete oko školskih obaveza ako to nisu od vas tražili.
- Prikupite hrabrost i priznajte kada ste pogrešili.
- Učite ih da žive prema vašem pozitivnom modelu, a ne držeći predavanja.
- Ne kontrolišite baš sve njihove odluke, pustite ih da porastu i budu svoji.
- Pokušajte da zadržite svoj mir i stabilnost kada oni polude.
- Ne koristite snagu mišića da biste im „uterali strah u kosti“ i uspostavili disciplinu, jer ste u njihovim očima tada karakterno slabi.
- Idite na njihove utakmice ili nastupe. Oni to vole, iako kažu da ih nije briga ili da im je svejedno da li ćete doći.
- Pružajte im ljubav i nežnost, a ne molite ih i ne zahtevajte to od njih zauzvrat.
- Važni su vam čistoća i red, ali ipak pokažite razumevanje za njihovu ličnu zbrkanost, neorganizovanost i neurednost njihovog prostora (povremeno).
- Naučite da adolescenti moraju imati svoj kutak intime koji nećete držati pod stalnom kontrolom.
- Izbrojte do deset ili smislite drugačiji tajm-aut da ne biste odgovorili u trenutku, jer roditeljstvo je proaktivno, a ne reaktivno. Izbegavajte rečenice poput: „Rekla sam ti ja“, ili „Ne možeš tako da pričas sa mnom, mlada damo!“
- Umesto da se fokusirate na nepoštovanje, fokusirajte se na osećanja i recite nešto poput: „Sada si, očigledno, uznemiren/a. I ja sam uznemirena kada tako pričaš sa mnom. Hajde da se oboje malo smirimo, pa da pričamo … (mada adolescenta ne treba prisiljavati na razgovor, već čekati da on to poželi, jer uvek poželi, samo treba biti strpljiv).
- Iskoristite smisao za humor i često sekvence razgovora sa adolescentom pretočite u šalu, ne na račun ličnosti, nego na račun ponašanja, kako vašeg, tako i dečjeg.
- Iako adolescenti nisu baš voljni na zagrljaje sa roditeljima, iskoristite svaku priliku da zagrlite svoje dete, jer zagrljaj stvara atmosferu ljubavi i poštovanja.
Ne zaboravite, potreba svakog čoveka je da bude priznat, voljen i prihvaćen, a adolescent to najbolje spoznaje kroz boju glasa, mimiku i gestikulaciju kojom mu se obraćamo.
Pročitaj još:
Roditelji, na OVAJ način pripremite dete da ostane samo kod kuće!
Dete vam ima 5 godina, a i dalje mokri u krevetu? To nije bezobrazluk, već problem koji je rešiv
Vaš đak prvak: Važno je da ga naučite da komunicira sa vršnjacima!
Uspešno ste se prijavili
